Logoped, pravi izbor vremena i osobe i sve je lako

logoped-zavod-za-poremecaj

U zavo­du u Kral­ja Miluti­na pos­to­ji čitav tim stručn­ja­ka koji prati razvoj dete­ta koji uključu­je i stom­a­tolo­ga, fiz­i­ja­tra, ped­a­goga, psi­holo­ga…

Logoped je mnogi­ma veli­ka tema, jer svako ima svo­je mišl­jen­je o pravom uzras­tu i o poslovi­ma koje logoped odrađu­je. Kod nas je to bila veli­ka tema, jer po muškoj lin­i­ji jed­ni šuška­ju, a dru­gi ne zna­ju da kažu slo­vo R. Da su se neke od baba i tet­ki pitale, dete bi već u prvoj godi­ni išlo kod logopo­da, jer nije priča­lo više od neko­liko deseti­na reči. Con­tin­ue read­ing Logoped, pravi izbor vre­me­na i osobe i sve je lako

Pileća salata sa pečurkama

Sas­to­j­ci:

400gr pilećeg bel­og mesa

600gr preču­ra­ka

600ml pavlake

Priprema:

Belo meso sku­vati u puno slane vode. Pečurke naseckati na sred­nje krup­ne komade i  din­sta­ti nasu­vo dok ne ispari sva tečnost. Ostavi­ti da se ohla­di.

Naseckati sit­no belo meso.

Pavlaku umu­ti­ti u čini­ji sa malo soli, bel­og bib­era i ori­g­ana. I u nju dodati naseck­ano meso i pečurke. Sje­dini­ti sve da bude lepo obmotano i ostavi­ti da se hla­di u frižideru.

Italijanska salata

Italijanska-salata-receptItal­i­jan­s­ka sala­ta je obavez­na čini­ja na našoj prazničnoj trpezi. Boga­ta sala­ta osveža­va i pojača­va osta­la jela, i pravi har­moni­ju ukusa sa pro­jarom, speci­jalite­ti­ma od mesa pop­ut pečenog buta, sar­mi, ražn­jića, roštil­ja, poho­vanog, pa i razn­im svežim salata­ma, kao što je zele­na salta, kupus, cvekla. Veo­ma je izdaš­na, tako da može posloži­ti i za velike događa­je sa puno lju­di.

Da bi ital­i­jan­s­ka sala­ta bila osvežava­juća i pri­jat­na, potreb­no je naprav­i­ti pravu ravnotežu sas­to­ja­ka. Ovo je naša dobit­na kom­bi­naci­ja.

Sas­to­j­ci:

200g rezanaca — špage­ta

400g kačkaval­ja

4 kuvana jaje­ta

300g praške šunke

4 male pavlake

800g majoneza

malo soli, bel­og bib­era i ori­g­ana

Priprema:

Špagete sku­vati ala dente u dos­ta slane vode. Ohla­di­ti i iseći na man­je komade 3 cm do 5 cm.

U čini­ji pomešati pavlaku i majonez. U nju dodati ohlađene špagete. Dodati beli i crni biber. Naseckati prašku šunku na sitne koc­k­ice. Kačkavalj naren­dati. Naren­dati i jaja. Polako mešati da se sme­sa ujed­nači.

Stavi­ti u frižider da se steg­ne.

Napom­e­na: veo­ma izdaš­na mera za 30 lju­di.

 

Projara

Sas­to­j­ci:

300gr zrel­og, mas­ni­jeg sira

5 žumanaca

5 kaši­ka kuku­ruznog griza

5 kaši­ka braš­na

pola kesice praš­ka za peci­vo

1/4l jogur­ta

umućen sneg od 5 belanaca

malo soli po potre­bi

Priprema

Sir izm­rvi­ti i dodati mu jogurt i žuman­ca i dobro izmešati. Odvo­jeno pomešati suve sas­to­jke. U čini­ju sa suvim sas­to­jci­ma prvo dodati sme­su od sira, jaja i jogur­ta uz lagano mešan­je var­jačom da bi bilo glatko, bez grud­vi­ca. Potom dodati malo umućenih belanaca, da se “upoz­na­ju” i potom lagano umešati ostatak sne­ga od belanaca, polako, da ostane vaz­dušas­to.

Sipati u pod­mazan pleh ili stavi­ti papir za pečen­je u pleh pa pre­li­ti testo.

Peći na 220 ste­peni oko 10 min­u­ta, dok se ne odvo­je ivice, potom sman­ji­ti na 170 i peći dok ne postane zlat­no, pot­puno pečeno, još dese­tak min­u­ta.

Ostavi­ti da se ohla­di pre sečen­ja.

Palačinke bez glutena

Palačinke bez glute­na su jed­no od omil­jenih jela u našoj kući. Često ih imamo u slanoj i slatkoj var­i­jan­ti. Do ove brze i zdrave verz­i­je palači­na­ka bez glute­na smo došli kada smo dobili dete. To je izmen­je­na verz­i­ja fran­cuske var­i­jante palačinke — crepes. To su meke, rupičaste i hranljive palačinke ako se pažlji­vo pripreme. Bit­no je da domaća jaja daju neu­pore­di­vo bolji ukus i izgled, nar­avno i daleko veću zdravstvenu korist. Pir­inčano brašno nema gluten. Mi koris­ti­mo inte­gral­no pir­inčano brašno mleveno na mlinu. Za one koji ima­ju dobre elek­trične mli­nove, mogu da naprave ovo brašno i kod kuće. Ako doda­je­mo mleko, to je domaće, koje nemamo često. Probali smo i soji­no mleko, ali nije isti ukus.

Var­i­jan­ta koja liči na tor­til­ja palačinke ima dodat­no 80g kuku­ruznog braš­na i još jed­no jaje. Odlič­na za slane palačinke. Ukus kuku­ruza domini­ra, i ponekad koris­ti­mo za jače filo­van­je sa sire­vi­ma i mesom.

Potreb­no vreme za pripremu: oko između 30 i 45 min­u­ta. Con­tin­ue read­ing Palačinke bez glute­na

Kada je najbolje vreme za decu da uče jezike? Pustimo decu da se igraju i uče sami i uz našu pomoć.

Roditelji uvek žele da omoguće najbol­je za decu, a koje je pra­vo vreme za prave stvari i kada je najbol­je da krenu da uče jezike ili da se bave sportom?

Što pre to bol­je, jer su to deca i rados­no će pon­avl­jati sve što mi radi­mo i razvi­ti se mno­go više nego ako bude­mo starin­skim meto­dama učili “ovako mora”. Bro­j­na nauč­na istraži­van­ja su pokaza­la da deca koja ras­tu u više­jez­ičkim sre­d­i­na­ma ima­ju bol­je pamćen­je, brže uče i bol­je komu­ni­ci­ra­ju.

Uži­va­jte u družen­ju s decom i učen­ju i igri, povezu­juću znan­ja koja imate u opuš­ta­juću zabavu. Pružite deci pri­liku da sluša­ju strane jezike, da sluša­ju raznovrsnu muziku i da pon­avl­ja­ju razne pokrete koje pravite. Primetićete koliko brzo uče.

Pravo vreme za učenje

Peva­jte ili priča­jte bebi i primetite kako će prati­ti sva­ki zvuk koji naprav­i­ti i reago­vati. Igra­jte se raznovrsno, od provlačen­ja, dodiri­van­ja, mahan­ja i pustite dete da prati, na primer, recite dete­tu “Pogledaj ovu jabuku, kako je lepa crve­na”, zagleda­jte je, potom je pomir­išite i proko­men­tar­išite, uključite sva čula, jabu­ka je i glat­ka, tvr­da, ima peteljku. Ponovite na dru­gom jeziku. Dajte bebi da pro­ba, bez stra­ha, jer ste zajed­no.

Brojevi i učenje deteta

Bro­je­vi fascini­ra­ju decu. Bro­jite kroz sve što vidite. Bro­jte korake, ako dete hoda, pro­zore u stanu, drveće u pro­lazu, prste na ruka­ma i noga­ma, delove tela, sve što vidite. Cela priro­da je matem­ati­ka. Upoz­na­jte decu sa sve­tom bro­je­va i biće vam zah­val­na zbog toga. Star­i­ja deca će rado da bro­je gutl­ja­jeve vode, vreme potreb­no za oblačen­je, sve na šta naiđu. Još jedan način da se obezbe­di dobro pamćen­je za budućnost, i prak­tično je, jer se matem­ati­ka koristi svu­da u živ­o­tu odraslih.

Muzika

Da li vas muzi­ka opuš­ta i podiže vam raspoložen­je? Tako je i sa decom. Sluša­jte zajed­no različi­tu muziku. Deca brzo nauče i pon­avl­ja­ju zvukove oko sebe. Dajte im da svi­ra­ju na sve­mu što vide, sa sig­urnošću, šerpe, čaše, kuti­je, koc­k­ice, sve na šta naiđu.

Kretanje

Osnovno stan­je čove­ka je kre­tan­je, ne mirovan­je. Bro­j­na nauč­na istraži­van­ja su dokaza­la da bol­je pam­ti­mo i raspoloženi smo kada smo u pokre­tu. Zato se što više vre­me­na posvetite zajed­ničkom kre­tan­ju, budite maš­tovi­ti i slo­bod­ni. Kao što glum­ci vole da šeta­ju dok uče, deca vole da se jure, vrte, igra­ju, skakuću, pre­vrću. Zab­o­ravite seden­je u stavu mirno. Pri­h­vatite priro­du i krećite se šta god da radite, makar mali pokreti do onih velik­ih i brz­ih i smen­ji­van­je će pokrenu­ti krvo­tok i dati ritam uz koji mozak bol­je pamti.

Školice za decu i odrasle

Vodite dete na radion­ice i ško­lice koje su speci­jal­i­zo­vane za decu od rođen­ja, uži­vaćete zajed­no. Rano družen­je sa dru­gom decom uz korisne aktivnos­ti daju dete­tu sig­urnost i jača­ju samopouz­dan­je, što u budućnos­ti donosi bolju komu­nikaci­ju sa drugi­ma, lako i dugo­tra­jno učen­je i zado­voljst­vo. U Beogradu su tu Deči­ji kul­turni cen­tar, Buši­do školi­ca sporta, Helen Doron škole engleskog i bro­jne nove škole se otvara­ju. Dok se deca druže i roditelji mogu da steknu dobro društ­vo i koris­na iskust­va i sami napre­du­ju i dobro se oseća­ju.

 

Nacionalni domeni na ćirilici .срб od 27.1.2012.

Uz slogan “Linkuj kao što govoriš” moguće je registrovati .срб domen, koji se sastoji od ćiriličnih slova.

.срб domen

Od Savin­dana 2012. moguće reg­istrovati .срб domen

Mno­go polemike i buke diglo se oko ćir­il­ičnih .срб dom­e­na. Bro­j­na pitan­ja se postavl­ja­ju u radu RNIDS-a u vezi sa novom uslu­gom reg­is­tracije i upotrebe .срб dom­e­na. Con­tin­ue read­ing Nacional­ni domeni na ćir­ili­ci .срб od 27.1.2012.

Na prvoj strani Google — SEO optimizacija i revizija u Srbiji

Search engine opti­miza­tion (skraćeno SEO) odnos­no opti­mizaci­ja za pre­traži­vače je veo­ma važan seg­ment inter­net nas­tu­pa.

seo i sem  za poziciju na vrhu liste

Pozi­ci­ja na pre­traži­vaču i izbor ključnih reči, pop­u­larnost na društven­im mreža­ma, neki od važnih fak­to­ra SEO i SEM

Biti prvi na listi, biti rezul­tat na vrhu liste rezul­ta­ta pre­trage dovešće pose­ti­oce na sajt.

Nije dovoljno imati lep i sadrža­jan veb sajt, jer ako nije opti­mi­zo­van, pose­ti­o­ci će teško doći do nje­ga. SEO pravi mrežu oko vašeg saj­ta — lju­di i saj­tovi koji dele vaše sadrža­je. Con­tin­ue read­ing Na prvoj strani Google — SEO opti­mizaci­ja i reviz­i­ja u Srbi­ji

Bolovanje za preduzetnike

O bolo­van­ju za pre­duzetnike ovde su prenete infor­ma­ci­je sa blo­ga cen­jenog pri­jatel­ja i kolege Ivana Petro­vića (http://www.petrovicivan.com/opste/bolovanje-za-preduzetnike/). Nadam se da će uspeti da pomogne mnogi­ma koji su pre­duzetni­ci u ovoj našoj Srbi­ji. Nažalost, ovo nije pri­men­ji­vo na trud­nice i porodil­je, jer službeni­ci poreske uprave tvrde da nji­hove firme mogu da zarade za njih i dok su one na trud­ničkom i porodiljskom, kao da to nije slučaj i sa službeni­ca­ma u ostal­im orga­ni­zaci­ja­ma. Od jan­u­ara 2014. godine bolo­van­je za majke ima poseb­ne izmene, o čemu više u nekom sledećem tek­stu. Con­tin­ue read­ing Bolo­van­je za pre­duzetnike

Virusi i koprivnjača, a sve posle tri dana visoke temperature

temperatura kod dece

Viso­ka tem­per­atu­ra i virus mogu da iza­zovu koprivn­jaču

Posle tri dana visoke tem­per­a­ture iza­šla je inten­ziv­na koprivn­jača. Uplaši­la sam se, jer je to bio prvi put da moje dete tako reagu­je.

U sezoni gri­pa, mno­go toga može da se nauči. Nije pomog­lo ono pran­je ruku i kijan­je u nad­lan­icu ili maram­icu. Do napa­da virusa dolazi naroči­to ako je imu­nitet oslabljen od nes­pa­van­ja, stresa,neadekvatne ishrane.
Izgle­da da su današn­ji virusi mno­go žešći nego oni pre.Traju duže, veo­ma su naporni.

Virus još više oslabi imu­nitet, što dal­je može da ima bro­jne posledice.

Ste­fan, moj sin, star 21 mesec, samo je jed­nom od rođen­ja poku­pio grip, inače je bio veo­ma jak i zdrav. Sad ga je, nedelju dana posle jednog deči­jeg rođen­dana, sti­gao opa­ki virus. Ste­gao je grlo i digao tem­per­atu­ru.

Posle tri dana borbe sa 39,5 i preko, napokon se opo­ravio. Crvene mrl­je su se pojav­ile po koži. Neš­to između koprivn­jače i bogin­ja. Baš smo se uplašili. Niko nije najavio da je poja­va osi­pa na koži čestareak­ci­ja posle visok­ih tem­per­atu­ra ili jak­ih virusa. Con­tin­ue read­ing Virusi i koprivn­jača, a sve posle tri dana visoke tem­per­a­ture

Page 1 of 3123
Better Tag Cloud